2. dan Godišnjeg kongresa UReS-a i ORS-a

2. dan Kongresa UReS/ORS

  Program za pacijente je počeo predavanjem „Analiza profila ličnosti bolesnika sa primarnim Sjogrenovim sindromom – udruženost sociodemografskim faktorima i komorbiditetom”, koje je održala dr sci med. Vera Milić. Dr Milić je predstavila rezultate istraživanja kako faktori, kao što su neuroticizam, ekstraverzija, otvorenost za nova iskustva, saradljivost i savesnost utiču na pojavu primarnog Sjogrenovog sindroma. Rezultati su pokazali da osobe sa primarnim Sjogrenovim sindromom, kao i osobe sa reumatoidnim artritisom imaju  izraženiji neuroticizam, smanjenu ekstraverziju i otvorenost ka novim iskustvima u odnosu na zdravu populaciju, a saradljivost i savesnost su isti kao u zdravoj populaciji. Bolesnici sa primarnim Sjogrenovim sindromom su emocionalno nestabilni, skloni negativnim osećanjima i sa slabim kapacitetom za prevazilaženje stresa, introvertni i manje otvoreni za nova iskustva u odnosu na zdrave osobe. Godine starosti, bračni status, nivo edukacije i zadovoljstvo porodičnim odnosima su udruženi sa pojedinim psihološkim karakteristikama bolesnika sa primarnim Sjogrenovim sindromom. Usledila su dva zajednička predavanja, od kojih je prvo bilo prezentovano od strane ass. dr sci. med. Ivice Jeremića NS  i prim. dr Mirjana Lapčević, a tema je bila “Uzroci loše adherence iz ugla lekara i pacijenta”. Adherenca predstavlja privrženost i prihvatanje terapije od strane pacijenta. Predavači su predstavili rezultate istraživanja o adherenci tj. predstavljeni su odgovori na pitanja postavljeni u upitniku. Mišljena pacijenata obolelih od reumatoidnog artritisa u vezi privrženosti terapiji nisu se podudarala sa mišljenjem reumatologa. Pokazalo se i da reumatolog ima značajnu ulogu u odluci pacijenta da uzima ili ne uzima terapiju, tj. da dobar odnos lekar-pacijent može značajno da poboljša adherencu. Poverenje između lekara i pacijenta postoji, ali ga treba unapređivati. Prof. Nemanja Damjanov je govorio o temi “Klinička istraživanja”. Prof. Damjanov je objasnio kroz koje faze istraživanje leka prolazi da bi taj lek počeo da se primenjuje u lečenju neke bolesti i istakao da je to skup proces (oko milijardu evra). Ispitivanje efikasnosti i bezbednosti nekog leka je dugotrajan i zakonski dobro uređen proces zato su istraživanja često praćena obimnom dokumentacijom. Stav Evropske lige za borbu protiv artritisa je da pacijent, koji je završio odgovarajuću obuku treba da bude ravnopravan član istraživačkog tima. Program je nastavljen jednom zanimljivom temom “Pušenje kao faktor rizika za hronične nezarazne bolesti i uloga zdravstvenih radnika u prevenciji”. Predavanje je održala prim. dr Biljana Kilibarda. Pušenje izaziva niz bolesti kao što su razne vrste raka, šlog, slepilo, dijabetes i dr. Rizik od nastajanja bolesti izazvanim pušenjem je opasno kada ste pušač, ali i kada ste pasivni pušač. Vrlo često su osobe na svom radnom mestu izložene duvanskom dimu, kao npr. zaposleni u ugostiteljskim objektima. Izuzetno je važno da se poštuje zakon o zabrani pušenja, kao da i nepušači čvršće zauzmu stav da u njihovom prisustvu nije prihvatljivo da se puši. Važno je i da se zdravstveni radnici, ali i udruženja uključe u promociju zdravog životnog stila i okruženja bez duvanskog dima. Veliko nam je zadovoljstvo da su i ove godine medicinske sestre bile sa nama. U ime sestara, prvo predavanje je održala medicinska sestra Biljana Arsin na temu “Terapijski protokol za primenu metotreksata kod zapaljenskih reumatskih bolesti”. Gđa Arsin je istakla da protokol za primenu metotreksata postoji u cilju sigurne i efikasne primene metotreksata. Metotreksat spade u grupu citostatika i koristi se za lečenje zapaljenskih reumatskih bolesti. Bilo da se metotreksat uzima oralno, subkutano ili intramuskularno, treba obustaviti njegovo davanje ako dođe do pojave neželjenih efekata, kao što su alergijske reakcije, hemoragijski sindrom, leukocitopenija, trombocitopenija i dr. Najvažnije je metotreksat uzimati na način kako  vam je lekar preporučio. Medicinska sestra Jelica Mišić je govorila o “Primena oralnih citostatika u reumatologiji – bezbedno rukovanje lekom”. U ovom predavanju mogli smo čuti na koji način se treba pripremiti za terapiju metotreksatom, kao i koji su načini pravilnog rukovanja ovim lekom. Za mnoge prisutne ovo predavanje je bilo puno novina u pogledu ispravnog rukovanja ovom terapijom. “O primeni biološke terapije kod dece obolele od RA” govorila je medicinska sestra Olivera Biberović. U ovoj prezentaciji prisutni su čuli osnovne informacije o juvenilnom idiopatskom artritisu, ali i tome koji je postupak kada je obolelom detetu odobrena biološka terapija. Najbitnije je da su roditelji dobro edukovani o biološkoj terapiji od strane tima na klinici, onda postoje velike šanse da će efekti biološke terapije biti osiguran. Medicinska sestra Nataša Jovanović je govorila o temi “Medicinska sestra i pacijenti na biološkoj terapiji u Niškoj Banji”. Gđica Jovanović je na početku predstavila Institut Niška banja, a zatim je govorila o tome koje osobine treba da ima osoba koja se odluči da postane medicinska sestra. Takođe, gđica Jovanović je dala poređenje iz ličnog iskustva, kako izgleda biti sestra, koja radi na kardiološkom, a kako na reumatološkom odeljenju. Najvažnije je da postoji timski rad među zaposlenima. U prezentaciji “Važno je zapamtiti!”, od medicinske sestre Bojane Pavlović, prisutni su mogli čuti sve što je važno zapamtiti vezano o biološkoj terapiji. Istaknuto je koje analize treba izvršiti pre predlaganja biološke terapije. Takođe, istaknuto je kako se ispravno prati pacijent koji je na biološkoj terapiji. Da bi pacijent mogao da dostigne mirovanje bolesti, potreban je timski rad lekara, medicinske sestre i pacijenta. Viši fizioterapeut Marijana Kuslev je predstavila kako funkcioniše ambulanta za klinička kroz prezentaciju “Uloga ambulante za klinička merenja u lečenju zapaljenskih reumatskih bolesti”. Zaposleni u ovoj ambulanti kroz popunjavanje upitnika sa pacijentima i fizički pregled prate aktivnost bolesti. Nakon zavrešenog programa za pacijente, članovi ORS-a i medicinske sestre su se razišli, uz nadu da će na narednom Kongresu ponovo biti zajedno.