Vreme je za rad - Konferencija za medije 24. maj 2021.

 

Udruženje pacijenata obolelih od reumatskih bolesti Republike Srbije (ORS) organizovalo je koferenciju za medije povodom realizacije projekta „ Ne odlaži - vreme je za posao“ Evropske lige za borbu protiv reumatizma (EULAR).

Konferencija je održana 24. maja 2021. u beogradskom Press centru uz dobru posećenost predstavnika pisanih i elektronskih medija. Uvodne napomene dala je prim. dr Mirjana Lapčević, predsednik ORS-a a sagovornici na konferenciji bili su prof. dr. Darija Kisić Tepavčević, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, prof. dr. Mirjana Šefik Bukilica, predsednica Udruženja reumatologa Srbije (UreS), Srdjan Drobnjaković, direktor Unije poslodavaca Srbije, Srdjan Andrijić, pravno kadrovski analitičar iz Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) i Nada Soković, službenik za metodologiju profesionalne rehabilitacije iz NSZ.

Prim.dr Mirjana Lapčević u uvodnoj reči zahvalila je na prilici da se javnost upozna sa zajedničkim naporima da u Republici Srbiji poboljšamo zapošlljavanje osoba sa invaliditetom (OSI) i/ili osoba sa reumatskim oboljenjima (ORB) s obzirom na saznanja da se u mnogim slučajevima ne prijavljuju na evidenciju nezaposlenih ili ne odlučuju na procenu radne sposobnosti zato što nisu upoznati sa potencijalnim koristima koje bi mogle da imaju nakon prijave na evidenciju ili utvrđivanja statusa OSI u okviru NSZ.

Prim.dr Lapčević predstavila je ORS i podvukla da je ORS od 2009. član EULAR-a. Cilj aktivnosti i delovanja ORS-a je poboljšanja zdravstvene zaštite i kvaliteta života obolelih od o reumatskih bolesti i bolesti mišićno - koštanog sistema (RMD) u RS kroz promociju EULAR-ove Briselske deklaracije usvojene 2010.godine. Ona je istakla da je važno da na postizanju ovog cilja treba da sarađuju državne institucije, zdravstveni profesionalci i udruženja pacijenata.

Projekat “Ne odlaži – vreme je za posao” koji je sada u toku treba da predstavi trenutni proces zapošljavanja u Srbiji, ukaže na nedostatke, ali i na dobre primere kako posao pomaže obolelom od reumatske bolesti i pojednostavljuje svakodnevnu borbu sa tom bolešću, kaže dr Lapčević. To je treći projekat EULAR-a koji ORS realizuje u Srbiji. Ono što ovim projektom želelimo da postignemo je da

  • motivišemo osobu sa reumatskom bolešću da se prijavi za posao,

  • identifikujemo sve prepreke koje postoje prilikom zapošljavanja osoba sa RMD i edukujemo obe strane, kako zaposleni i poslodavci mogu da rastu zajedno.

  • želelimo da istaknemo važnost svakodnevne komunikacije i društvenog života za osobu sa RMD, kako im rad i bavljenje njime mogu pomoći u borbi protiv bolesti i povećanju njihovog ukupnog zdravstvenog stanja i kvaliteta života u vezi sa njim.

Jedan od već realizovanih projekata je „Ne odlaži – uoči rano“ koji je u saradnji sa UReS-om i Udruženjem medicinskih sestara/tehničara i fizioterapeuta u reumatologiji (UMSTFTR), uz pomoć farmaceutskih kompanija ORS realizovao sa ciljem da se podigne svest o značaju rane dijagnoze RMD za ošuvanje radne sposobnosti poboljšanje kvaliteta života u vezi sa bolešću što je korisno za obolelog i za društvo u celini. i koje su koristi za oboje. 2018. Za uspešnu realizaciju ovog projekta ORS je 05.maja 2018.godine na konferenciji EULAR PARE u Pragu dobio prvu nagradu.

Prof. dr. Darija Kisić Tepavčević istakla je da se ključna reč projekta, ne odlaži, odnosi ne samo na postavljanje dijagnoze i započinjanje terapije već je cilj da se oboleli od reumatskih bolesti što bolje uklope u sve socijalne i ostale aktivnosti. Ukazala je da je velika učestalost oboljevanja od RMD i ovakvi skupovi povećavaju vidljivost ovog problema. Mnogo je inovacija u lečenju usmerenih na poboljšanje kvaliteta života, ne samo na lečenje i mnogo se čini da se ppveća vidljivost pacijenata koji su spremni da rade i aktivno učestvuju u svim aspektima društvenog života. U tom smislu je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja donelo niz zakonskih akata kojima će povećati vidljivost ovih najranjivijih ljudi na tržištu rada i uticati podsticajnim merama da se oni uključe u process rada. Treba istaći, kaže ministarka, da je za RMD važno da rade ne samo iz materijalnih razloga za njih i porodicu nego i zbog društvene afirmacije i ličnog zadovoljstva, kao i poboljšanja kvaliteta života.

Pored aktivnih mera NSZ, ukazuje da su tu i odredbe Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom (OSI), subvencionisanje zarade za osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva, mere podrške za OSI koje se zapošljavaju pod posebnim uslovima koje podrazumevaju prilagodjavanje radnog mesta i radnu asistenciju.

Često se ne samo kod nas, nego svuda u svetu osobe bez vidljive invalidnosti ne doživljavaju kao takve, napominje ministarka. Bitno je reći da prema odredbama ovog zakona, lica koja imaju zdravstvene probleme koji im onemogučavaju da ostvare punu produktivnost, i nemaju status OSI mogu da pokrenu postupak za proecenu radne sposobnosti i da dobiju status OSI i da koriste ove dodatne mere podrške i lakše ostvaruju pravo na rad.

Razvoj tržišta omogućava pristup zapošljavanja pod jednakim uslovima za sve što je suština nove Strategije zapošljavanja koju je Vlada RS usvojila u februaru 2021. za period 2021-2026. sa pratećim akcionim planom za prvi trogodišnji period usvojenim u martu ove godine, sa merama i aktivnostima za podsticanje zapošljavanja najranjivijih slojeva stanovništva. Ministarka je zaželela uspeh u radu na realizaciji projekta, i naglasila da će Ministrastvo rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja RS biti uvek partner i sagovornik u ostvarivanju delotvornih i održivih rešena. Nastaviće sa nizom aktivnosti da se poveća vidljivost OSI i olakša njihovo radno angažovanje, povećaju njihova produktivnost i kvalitet života.

Prof dr Mirjana Šefik Bukilica u svom obraćanju rekla je da je cilj reumatologa je da kod pacijenata obolelih od hroničnih zapaljenjskih bolesti ne dodje do invaliditeta. Od ovih bolesti obolevaju mladje i osobe srednjeg doba koje treba da pokažu najveću radnu produktivnost i sa 100% učestvuju u procesu rada. To se postiže ranom dijagnozom jer je oštećenje zglobova kad do njega dodje trajno. Cilj je da se u prva tri meseca postavi dijagnoza i tu je od velikog značaja primarna zdravstvena zaštita. Na tom nivou otpočela je edukacija. Prvi projekat sproveo je UReS uz podršku Ministarstvo zdravlja. Drugi projekat, EULAR-ov sproveli su ORS, UReS i UMSTFR. Ima značajnih pomaka: oboleli se sada ranije javljaju lekarima primarne zaštite, a oni ih brže upućuju reumatolozima koji postavljaju dijagnozu i počinju proces lečenja.

Reumatolozi uvode pravovremenu agresivnu terapiju i kontrolišu aktivnost bolesti. Sada imamo nove lekove, pratimo različite komorbitete, procenjujemo kvalitet života obolelih, ali ima bolesnika koji ne odgovaraju na terapiju ili se kasno javljaju lekarima. Kod njih dolazi do oštećenja i pojave invalidnosti što umanjuje njihovu radnu sposobnost. Podstičemo pacijente da se redovno kontrolišu, da uzimaju terapiju, da rade i da što manje odsustvuju sa posla jer je u njhovoj bolesti važna i materijalna i psiho-socijalna komponenta. Ako nisu u stanju da rade odredjenje poslove, uvek se mogu naći lakši poslovi koji im odgovaraju.Tu je veliki značaj poslodavaca koji bi trebalo da uvaze naše i preporuke medicine rada.

Srđan Drobnjaković govorio je o rezultatima istraživanja sprovedenog sa međunarodnom organizacijom rada (MOR) 2019. koje je pokazalo da je pogrešno što poslodavci ignorišu OSI u Srbiji, a od kojih ima 70.000 radno sposobnih osoba RMD. Zaključak je da poslodavce treba zainteresovati i ubediti. Većina poslodavaca zna da treba da plaća doprinose u nacionalni budžet za rehabilitaciju OSI. Mnogo ih, međutim, ne zna za podsticajne mere NSZ, da je napr. novoosnovano preduzeće oslobođeno plaćanje doprinosa i poreza na zarade za 24 meseca, da za prilogodjavanje radnog mesta mogu da dobiju 400.000 RSD od NSZ, to većina poslodavaca ne zna.

Srdjan Andrijić, pravno kadrovski analitičar iz Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) govorio je o dobroj saradnji sa ORS-om koja traje već tri godine. NSZ imala je on lajn radionicu sa ciljem da se približe OSI, da ih informišu i motivišu da se prijave NSZ ako ne rade, i ako rade, a žele da promene posao. Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju OSI iz 2009. doneo je promene i OSI sada mogu da pristupe proceni radne sposobnosti, šta mogu da rade, da se vidi koje su njihove mogućnosti, posebne kvalifikacije. OSI su često malo usporenije, ali uvek se mogu naći radna mesta na kojima će oni moći da daju svoj doprinos.

Uputio je poziv poslodavcima da posete sajt NSZ i da koriste javne pozive i set mera za OSI uz napomenu da se razne mere mogu kombinovati kako bi se OSI omogućilo da rade i da se osete i društveno korisnim i zadovoljnim članovima društva.

Na kraju konferencije, dr Lapčević zahvalila je svima na učešću i izrazila nadu da ćemo zajedničkim naporom i daljom saradnjom značajno doprineti poboljšanju zapošljavanja obolelih od RMD sa i bez invaluditeta i uopšte poboljšati njihov status u društvu.

Zapisnik sastavila Mirjana Obradović, politikolog

Povezane vesti