1. dan Godišnjeg kongresa UReS-a i ORS-a
Juče je otvoren Godišnji kongres UReS/ORS
Sinoć je otvoren Godišnji kongres Udruženja reumatologa Srbije (UReS) i Udruženja obolelih od reumatskih bolesti RS (ORS) sa međunarodnim učešćem u Kragujevcu. Po prvi put ove godine program za pacijente se odvija tokom prva dva Kongresa. Takođe, po prvi put ove godine većina predavanja za pacijente će biti snimljena, uz dozvole predavača i u narednom periodu postavljena na sajt ORS-a www.ors.rs. Program je počeo aktuelnom temom „Biosimilari“, koju su predstavile prof. dr Jelena Vojinović i prim. dr Mirjana Lapčević. Prof. Vojinović je objasnila šta su to biološki slični lekovi, šta su sličnosti i razlike između bioloških i biološki sličnih lekova. Osnovna razlika je u proceduri registracije lekova, koja je značajno skraćena za registraciju biološki sličnih lekova u odnosu na biološke(nisu potrebne studije, već se oslanja na rezultate studija za biološke lekova). Drugi problem je davanje naziva biološkim i biosličnim lekovima. I jedni i drugi lekovi imaju isto osnovno ime – INN ime, iako to nisu isti, nego slični lekovi. Kod nas ta situacija je bolja zato što se uvek stavlja i INN ime i fabričko ime. Na ovaj način se lakše prate pozitivni i neželjeni efekti bioloških i biološki sličnih lekova. Mnogo je bitno da se uključe udruženja specijalista u odluke regulatornih tela. Zaključci su da: efikasnost i bezbednost primene biološki sličnih lekova mora se organizovano pratiti kroz registar, a rezultati se moraju periodično saopštavati, da se ne podržava automatska zamena (pharmacy switch), za evidentiranje podataka treba koristiti zaštićeno ime (brand name) koje propiše lekar za praćenje farmakovigilance, ne podržava se NEMEDICINSKA zamena i međusobna zamenljivost (substitutability and interchangeability), odluka o primeni originalnog ili biološki sličnog leka treba da bude u isključivoj nadležnosti lekara i uz pristanak bolesnika. Prim. dr Mirjana Lapčević je rekla da svako lečenje mora da bude u skladu sa pravima i obavezama pacijenata. Predstavila je koje korake je ORS preduzeo da bi pobliže objasnio biološki slične lekove. Na kraju je zaključila da je glavni cilj lečenja treba da bude postizanje kliničke remisije RA, da je potrebno da reumatolog bude siguran da je pacijent razumeo sve informacije, da lečenje RA se mora zasnivati na zajedničkoj odluci pacijenta i lekara (reumatologa), da je odgovornost tokom lečenja bolesti i na pacijentu i na lekaru (reumatologu), zbog toga je neophodna njihova saglasnost za sve predložene promene tokom lečenja, da reumatolog ne može da preuzme odgovornost, ako je neko promenio plan lečenja koji je on u dogovoru sa pacijentom doneo. Prof. Milan Petronijević je govorio na temu „Uticaj nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL) i kortikosteroida na povišen krvni pritisak i stomačno-crevne bolesti”. Neželjeni efekti na NSAIL na stomačno-crevni trakt su: mučnina i povraćanje, gastroezofagealni refluks, erozije sluznice želuca, gastroduodenalni ulkus, gastrointestinalno krvarenje i perforacije, ulceracije tankog i debelog creva pseudomembranski kolitis, perforacija divertikula kolona, proliv. Konzumiranje alkohola, trajanje terapije, doza terapije samo su neki od rizika za neželjene efekate NSAIL na stomačno crevni trakt. NSAIL lekovi utiču na pojavu kardiovaskularnih bolesti, ali manje od ostalih faktora rizika, kao npr. pušenje. Glikokortikosteroidi su dobre sluge, ali loši gospodari, ekao je prof Petronijević. Izazivaju niz neželjenih efekata, pa ih treba primenjivati u najmanjoj dozi u najkraćem vremenskom periodu sa najboljim terapijskim efektima. O „Fibromialgiji“ je pričala doc. dr Mirjana Veselinović. Fibromialgija predstavlja hronični bol rasprostranjen po celom telu, koji se pojačava palpacijom određenih osetljivih tačaka. Fibromialgični sindrom je čitav skup simptoma i znakova koji prate bolnu osetljivost pojedinih regija, a mogu postojati i sami, van perioda karakteristične bolne osetljivosti. Veliki broj pacijenata ima karakteristične kognitivne disfunkcije (fibrofog): poremećaj koncentracije, memorije, pažnje, kordinacije. Komorbiditet koji prati fibromialgični sy je skup raznovrsnih simptoma: miofacijalni bolni sy, difuzne parestezije, poremećaji motitliteta creva i iritabilni kolon, genitourinarnog sistema, kožne promene, glavobolja, mioklonus, palpitacije, stenokardije, hipoglokemija, gojaznost. Dokazano je da se mozak pacijenata koji boluju od fibromialgije funkcionalno i strukturno razlikuje od mozga zdravih osoba. Preporuka je da se primenjuju kombinovani modaliteti lečenja: lekovi, rehabilitacija i psihoterapija, ali je svakako bitno prema svakom pacijentu imati individualni pristup. Prim. dr Biljana Erdeljan je govorila o „Značaju fizičke aktivnosti kod bolesnika sa artritisom”. Lekovi se moraju redovno uzimati, ali važno je održati zglobove u normalnom položaju, izbalansirati fizičku aktivnost i obavljati odgovarajuće vežbe koje će održati pokretljivost zglobova i snagu mišića. Vežbanje je sastavni deo lečenja svakog reumatskog bolesnika. Preporučuje se 30 minuta umerene fizičke aktivnosti i aerobik vežbe 20 minuta 2-3 puta nedeljno. Treba vežbati, hodati, plivati, voziti bicikl, jednom rečju svaka fizička aktivnost, koja je pravilno i dozirano izvedena je preporučljiva za obolele od reumatskih bolesti. Na kraju dana je Vesna Lečić Milovanović govorila o Thai čiju. Gđa Lečić je govorila i o nekim istočnjačkim gledištima, kao i pokazala nekoliko vežbi iz Tai čija. Dan je završen svečanim otvaranjem Kongresa, a prisutne su pozdravili prof. Milan Petronijević, predsednik UReS-a i prim. dr Mirjana Lpečević, predsednica ORS-a, poželevši prisutnima uspeh u radu.
