Obeležavanje Svetskog dana borbe protiv lupusa

Danas, 10. maja, je po drugi put u Srbiji obeležen Svetski dan borbe protiv lupusa u organizaciji Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Republike Srbije (ORS), uz podršku reumatologa iz Instituta za reumatologiju i iz Klinike za reumatologiju Vojno-medicinske akdemije u Beogradu. Zainteresovani građani su posećivali štand ORS-a u Knez Mihajlovoj ulici, u Beogradu i dobijali brošure sa preporukama za život sa lupusom. Reumatolozi su predusretljivo odgovarali na pitanja građana. Cilj ove ulične manifestacije je bio podizanje svesti građana o ovoj sistemskoj bolesti, njenom prepoznavanju, simptomima, pravovremenom i pravilnom lečenju, kao i o zdravim stilovima života koji mogu umanjiti tegobe obolelih osoba. „Veliko mi je zadovoljstvo da obeležavanje Svetskog dana borbe protiv lupusa postaje polako tradicija i da smo danas po drugi put obeležili ovaj važan datum. No, o ovoj bolesti bi trebalo pričati mnogo češće ne samo jednom godišnje, jer lupus, kao i neke druge reumatske bolesti mogu imati velike i trajne posledice na život obolelog. Ne smemo zaboraviti da ova bolest može imati značajan uticaj na radnu sposobnost obolelog, pa samim tim i na njegovu porodicu.” – istakla je prim. dr Mirjana Lapčević, predsednica ORS –a. Lupus ili sistemski eritemski lupus ( SLE ) jeste hronična autoimuna bolest u kojoj imunološki sistem postaje hiperaktivan i napada sopstveno normalno, zdravo tkivo. To može izazvati upalu, otok i oštećenje zglobova, kože, bubrega, nervnog sistema, krvi, srca i pluća. Teško ga je dijagnostifikovati, još teže živeti sa njim i predstavlja izazov lekarima u lečenju. Često je nevidljiv, opseg simptoma je širok, napada bez upozorenja, nema poznat uzrok. U terapiji se koriste hemijski lekovi koji usporavaju tok bolesti (hidroksihlorokvin, kvinakrin ili hlorokvin, celcept zbog kojih je potrebna redovna kontrola kod oftalmologa), kortikosteroidi, a u nekim evropskim zemljama su registrovani biološki lekovi za lečenje lupusa. Neophodna je nadoknada vitamin D i kalcijuma. Ishrana bogata omega-3 masnim kiselinama (riba, orasi, seme lana), doprinosi boljoj kontroli lupusa, kao i dve porcije voća i tri porcije povrća dnevno. Posledice po zdravlje idu od osipa na koži do srčanog udara. Ova bolest može da uzrokuje invalidnost, destruktivna je i može biti fatalna. Ovo je takođe reumatsko oboljenje koje leči lekar reumatolog, ali i dermatovenerolog, hematolog, nefrolog, alergolog-imunolog, kardiolog, pulmolog (u zavisnosti koji deo tela ili organ je zahvaćen). Pogađa muškarce i žene nezavisno od starosnog doba. Mada ipak češće pogađa žene, a prvi simptomi se javljaju između 15 i 44 godine. S obzirom da većina ljudi reumatska oboljenja vezuje isključivo za stare osobe, važna je informisanost i edukacija stanovništva o ovom važnom pitanju koje se tiče svih nas. Preporuke: osam sati kvalitetnog sna dnevno, Aspirin 75 do 100 mg dnevno prevenira moždani i srčani udar, izbegavajte izlaganje suncu, ne pušite cigarete (pušenje pogoršava lupus, smanjuje dejstvo lekova, povećava pojavu srčanog udara i šloga). Stres može pogoršati vaš lupus, a najbolji antistresogeni lek je fizička aktivnost. Kod bolesnika sa lupusom treba prepoznati i lečiti depresiju. Dok lupus ne poznaje granice, dobro poznavanje lupusa može pomoći da ga držimo pod kontrolom.   Beograd, 10. maj 2017.