+381 60 3344691 udruzenje@ors.rs

Saveti za pacijente

UTIČE LI NAČIN ISHRANE NA ARTRITIS?

U novinama, na internetu…. nalaze se mnogobrojne preporuke za različita ”lekovita” sredstva za artritis. Ne postoje ”lekovita” sredstva za jačanje imuniteta i poboljšanje artritisa – zarada od prodaje ovih preparata jedina je njihova dokazana korist. Na ovoj stranici pratite besplatne savete za ishranu i način života pacijenata.

ARTRITIS JE OBOLJENJE U KOM NE TREBA JAČATI IMUNITET JER ARTRITIS NASTAJE ZBOG HRONIČNE UPALE

IMUNITET JE U ARTRITISU PREVIŠE AKTIVAN TAMO GDE NE TREBA TJ. GREŠI

PROMENA NAČINA ISHRANE JEDINO IMA DOKAZANO POZITIVAN EFEKAT NA TEŽINU ARTRITISA


OSNOVNI PRINCIPI PRAVILNE ISHRANE OBOLELIH OD ARTRITISA

  • jedite raznovrsnu hranu fruits-562357_640
  • izjednačite unos hrane sa fizičkom aktivnošću
  • unosite hranu bogatu zrnevljem, semenkama, povrćem i voćem
  • unosite hranu sa malo masti i holesterola
  • unosite hranu sa malo šećera
  • smanjite unos glutena i hleb zamenite kukuruzom i pirinčem
  • unosite dve čaše probiotskog jogurta sa smanjenom koncentracijom masti
  • uzimajte preparate vitamina D

 

KOJA JE HRANA ZABRANJENA?banned-149875_640

  • pica
  • burek
  • pecivo
  • hamburgeri
  • razni slatkiši
  • grickalice
  • kravlje mleko

 

 

ŠTA JE PRAVILNA ISHRANA ZA ARTRITIS?

  • unosite uravnoteženu ishranu bogatu mineralima, vitaminima, antioksidantima, kalcijumom i vitaminom D
  • promenite vrstu masti koju unosite i jedite što više ribe
  • Mediteranska ishrana sa što više voća i povrća i omega-3 polunezasićenih masnih kiselina
  • izbegavajte žitarice bogate glutenom (pšenica, ovas, ječam,raž) i unosite što više pirinča i kukuruza

 

JEDITE VIŠE VOĆA I POVRĆA

  • WHO preporučuje uzimanje najmanje 5 porcija voća i povrća na danvegetables-573961_640
  • na ovaj način u organizam se unese dovoljno vitamina, minerala i antioksidanata
  • studije su pokazale da oni koji unose puno voća i povrća mnogo redje oboljevaju od artritisa
  • antioksidanti štite zglobove i iz organizma uklanjaju štetne materije koje pokreću upalu i oštečuju zglobove
  • birajte voće različitih boja, posebno svetlih boja (bogatije antioksidantima)

 


 

ŠTA JE PORCIJA VOĆA?

  • 1/2 grejpfruta strawberry-361597_640
  • 150 ml voćnog soka
  • 1 srednja jabuka
  • 1 srednja banana
  • 2 srednje šljive
  • 2 koluta ananasa
  • 2 polovine breskve
  • 3 kašike seckane voćne salate
  • 7 svežih jagoda

ŠTA JE PORCIJA  POVRĆA?

  • ½ paprikepaprika-155707_640
  • 1 srednji paradajz
  • 1 srednji crni luk
  • 2 cveta brokolija
  • 3 štapa celera
  • 3 kašike seckane šargarepe
  • 8 cvetova karfiola
  • 14 pečurki

 


 

VITAMIN D I KALCIJUM

  • najvažniji za očuvanje kvaliteta kostiju d-vitamin
  • dokazano je da deficit vitamina D dovodi do pojave artritisa
  • svi oboleli od artritisa imaju bolešću i lekovima izazvanu sekundarnu osteoporozu
  • dnevno treba unositi
    • 1000-1500 mg kalcijuma i
    • 800-1000 ij vitamina D
  • kravlje mleko ima puno kalcijuma ali se on ne može iskoristiti
  • jogurt i sirevi tj. mlečno kiselinski proizvodi najbolji su izvor kalcijuma
  • vitamin D se dobija sunčanjem i ishranom bogatom ribom
  • JEDITE SVAKI DAN JOGURT, SIR I RIBU!

 


Uticaj ishrane na autoimuni proces
Ishrana ima važnu ulogu u smanjenju zapaljenskog procesa.
Kada kroz duži period vremena unosimo nama neodgovarajuće namirnice nastaje zapaljenska reakcija i remeti se prirodna ravnoteža u telu. U procesu zapaljenja učestvuje ceo organizam. Kad to stanje potraje i postane hronično to pravi stres u celom organizmu, posebno u imunom odgovoru. A ako imate autoimuni proces onda će ovakva situacija provocirati postojeće tegobe i pogoršaće se Vaše osnovno stanje. Dakle, cilj je otkloniti sve one poznate faktore sa kojima imunitet treba da se bori. Zato je važno da ishrana bude adekvatna u smislu da unosimo one namirnice koje nama odgovaraju, koje organizam podnosi. To ispitivanje individualne preosetljivosti na pojedine namirnice se radi kod nas u ordinaciji Holitimed.

Ordinacija Holitimed
Vojvode Dobrnjca 40, Beograd
3390 657, 3391 384

U nastavku je primer jelovnika bez glutena, šećera, mleka i mlečnih proizvoda za koje se smatra da u najvećoj meri provociraju imuni sistem.
I DAN

  • DORUČAK     olive-oil-1412361_960_720
    Hleb * Recept za hleb
    Susamov puter (Taan) kao namaz
    Salata od rendane mrkve sa malo limuna
  • UŽINA
    Jabuka
  • RUČAK
    Riba (pečena, grilovana, barena-po izboru)
    Pire od brokolija
    Salata od rendane kelerabe
  • UŽINA
    Limunada bez šećera
  • VEČERA
    Salata od tikvice i šargarepe

II DAN

  • DORUČAK
    Kaša od prosa sa bademom i seckanom suvom smokvom
  • UŽINA
    Banana
  • RUČAK
    Musaka bez mesa (povrće po izboru)
    Salata od paprike pečene
  • UŽINA
    Mandarina
  • VEČERA
    Grilovana pečurka
    Zelena salata

III DAN

  • DORUČAK
    Hleb
    Pašteta od povrća Recept za paštetu
  • UŽINA
    Grejp crveni
  • RUČAK
    Riba pečena
    Povrće grilovano (po izboru)
  • UŽINA
    Bundeva pečena posuta cimetom
  • VEČERA
    Čorba od povrća

IV DAN

  • DORUČAK
    Pirinčani griz sa suvom šljivom, lanenim semenkama, cimetom
  • UŽINA
    Kruška
  • RUČAK
    Meso (pečeno / dinstano)
    Pire od karfiola
    Salata od rendanog kupusa
  • UŽINA
    Sok od limuna
  • VEČERA
    Varivo od graška

V DAN

  • DORUČAK
    Palenta sa blitvom
  • UŽINA
    Jabuka
  • RUČAK
    Teletina (junetina) dinstana ili pečena
    Salata od paprike, bundeve i zelene salate
  • UŽINA
    Sok od cvekle
  • VEČERA
    Salata od krastavca i paradajza sa semenkama suncokreta

VI DAN

  • DORUČAK
    Hleb
    Ajvar
    Salata od svežeg spanaća
  • UŽINA
    Voćna salata
  • RUČAK
    Proso sa bundevom Recept za proso sa bundevom
    Salata od boranije
  • UŽINA
    Sok od limuna
  • VEČERA
    Salata od blitve, cvekle i praziluka

VII DAN

  • DORUČAK
    Palačinka od heljde
  • UŽINA
    Voćni šejk Recept za voćni šejk
  • RUČAK
    Riba
    Podvarak
  • UŽINA
    Sok od limuna i grejpa
  • VEČERA
    Salata od kelerabe i paprike

Spisak namirnica biljnog porekla koje sadrže kalcijum kalcijum

 

Povrće (u 100g):

Blitva, 232mg

Kelj, 205mg

Spanać (kuvan), 136mg

Brokoli, 138mg

Cvekla, 117mg

Mladi crni luk, 72mg

Praziluk, 59mg

Kupus, 56mg

Bundeva, 48mg

Celer, 43mg

Prokelj, 42mg

Paškanat, 37mg

Zelena salata, 36mg

Mrkva, 33mg

Beli luk, 181mg

Peršun, 138mg

Pasulj (1 šolja kuvanog) oko 100mg

 

Voće (u 100g):

Ribizla, 55mg

Narandža, 40mg

Mandarina, 37mg

Smokva sveža, 35mg

Smokva suva, 162mg

Urma suva, 64mg

Kajsija suva, 55mg

Grožđe suvo, 50mg

Šljiva suva, 43mg

Kivi, 34mg

Kupina, 29mg

Limun, 26mg

Malina, 25mg

Crveni grejp, 22mg

Jagoda, 16mg

Kruška, 56mg

 

Semenke, jezgra, žitarice:

1sk susama 63mg

2sk susamovog putera 128mg

Badem (1/4 šolje) 94mg

Lešnik (1/4 šolje) 55mg

Pirinčano mleko (1 šolja) oko 300mg

1 šolja kuvanog integralnog pirinča 50mg

 

Začinske biljke:

1kk bosiljka sušenog 10mg

1sk majorana 30mg

1sk mirođije 54mg

1kk majčine dušice 20mg

1kk origana 16mg

1kk nane 22mg

1kk korijandera 22mg

1sk cimeta 78mg

1kk maka 70mg

1sk lovora 15mg

1sk bibera 27mg


 

FIZIČKA AKTIVNOST

Mirovanje ili aktivnost

  • Kada je zglob otečen, topao i bolan, odmor će smanjiti zapaljenje zgloba. Privremeno smanjivanje aktivnosti ne znači i prestanak fizičke aktivnosti i vežbanja.
  • Danas se zna da umerena fizička aktivnost pomaže u smanjivanju zamora, jača mišiće i kosti, poboljšava fleksibilnost zglobova i izdržljivost i poboljšava stanje opšteg zdravlja.
  • Potrebno je naći najbolju kombinaciju odmora, aktivnosti i programa vežbi.

Odmor

  • Odmor smanjuje bol u zapaljenom zglobu ali preterano mirovanje dovodi do ukočenosti i smanjenja mišićne snage.

Fizičke aktivnosti:

Vežbe su terapija koju osobe sa artritisom rade zbog sebe.

woman-791541_640Hodanje je najbolja i najčešće preporučena fizička aktivnost bolesnika sa artritisom. Dovodi do manjeg oštećenja i stresa na zglobove od trčanja. Hodanje  pomaže da se održi pokretljivost zglobova uz jačanje mišićne snage. Započeti hodanje lagano i ubrzavati do komforne brzine – hodati do granice zamora i bola u zglobovima. Koristiti pomagala (štap ili štake) uz pravilno određivanje dužine štapa i nošenje u suprotnoj ruci od bolnog kuka ili kolena. Hodalica se preporučuje bolesnicima koji hodaju veoma otežano i sporo. Pokazalo se da hodanje poboljšava san i smanjuje depresiju.

Lako trčanje – koristi više energije od hodanja i čini telo jačim od hodanja. Treba ga započeti tek posle dužeg primenjivanja bržeg hodanja od najmanje sat vremena dnevno tokom šest nedelja. Preporučuje se bolesnicima bez artritisa na donjim ekstremitetima. Uvek nositi udobnu obuću sa mekim đonom.

Plivanje – u toploj vodi korisno je za bolne i labave zglobove. Dovodi do relaksacije mišića i smanjenja bolova. Naročito je korisno kod artritisa kukova i kolena.

man-791540_640Vožnja bicikla – je korisna za jačanje mišića donjih ekstremiteta ali se ne preporučuje kod artritisa kolena. Može se koristiti i sobni bicikl sa istim efektima. Započeti lagano okretanje pedala i ne dodavati veliko opterećenje da ne bi došlo do povrede skočnih zglobova.

– Zabranjeni sportovi su: tenis, skvoš, boks, fudbal, skijanje – zbog velikog opterećenja zglobova koji mogu da dovedu do daljeg oštećenja zgloba.

Vežbanjem se postiže povećanje obima pokreta u zglobu, jačanje okolozglobne muskulature i poboljšanje opšte kondicije obolelog.

Vežbanjem se smanjuju bolovi, povećava pokretljivost, smanjuje zamor i pomaže da  bolesnici izgledaju i osećaju se bolje.