+381 60 3344691 udruzenje@ors.rs

EULARov sastanak Pacijenata partnerau istraživanju – PPI održan je u Pragu, u Češkoj od 25-27. oktobra. Engleski naziv ove EULAR-ove mreže je EULAR Patient Research Partners. U sastanku je učestvovalo 41 PPI iz 19 zemalja.

Sastanak je počeo pregledom dosadašnjih aktivnosti EULAR-a na razvoju PPI, ali i ciljeva za budućnost. Ciljevi EULARa u ovom polju su: da se razvije PPI strategija od 2020-2025, da se angažuju treće strane u EULARovoj mreži , kao npr. Evropska agencija za lekove, da se obnove tj. osavremene referentne kartice za PPI (sadašnja verzija se nalazi na sajtu EULAR-a pod nazivom reference cards) i da se razvije mreža nacionalnih koordinatora za PPI. Ovi koordinatori bi bili zaduženi za funkcionisanje grupe PPI u njihovoj zemlji. Glavni cilj EULARa je da se do 2023. godine razvije pomenuta mreža koordinatora i da se promoviše kurs za PPI.

Kurs za PPI je onlajn (online) kurs koji je namenjen edukaciji onih koji žele da postanu pacijenti partneril u istraživanju. Za kreiranje ovog kursa je zadužena radna grupa PARE-a (Ljudi Evrope sa artritisom/reumatizmom) u okviru Škole reumatologije. Kurs će sastojati od 6 obaveznih modula (celina) i 6 dodatnih modula. Na kraju kursa će biti provera znanja za one koji žele da dobiju sertifikat. Pristup kursevima u okviru Škole reumatologije košta inače 30€ godišnje, pa će tako biti i za ovaj kurs. Vezano za ove dve teme su bili i prvi zadaci koje su dobili učesnici PPI sastanka.

Prvi zadatak je bio da se odrede zadaci koordinatora za PPI, veštine koje bi trebalo da poseduje takva osoba, ali i koju vrstu podrške bi zahtevala ta pozicija.  Posle kraće diskusije zaključeno je da bi zadaci koordinatora bili da snimi trenutnu situciju šta se događa na polju istraživanja, da okupi mrežu PPI, da brine o njihovoj edukaciji i motiviše ih, da komunicira sa istraživačima i ostalim relevantnim institucijama, da bude spona između EULAR-a i mreže PPI. Što se tiče veština koje treba da poseduje koordinator, ova osoba bi morala da govori engleski, da bude dobar komunikator, da bude edukovana o istraživačkim procesima i ulozi PPI, kao i o osnovnoj zakonskoj regulativi, mora da ima određena iskustva u ovom polju, da bude moralna osoba, ali i plaćena za svoj rad. Zaključeno je da je ovoj osobi potrebna podrška u smislu edukacije, mentorstvo i edukativni materijal npr. od organizacija koje već imaju ovakvu osobu.

Što se tiče kursa za PPI, trebalo je odrediti koliko vremena je optimalno za pohađanje kursa, kako ovaj kurs može pomoći u razvoju nacionalne PPI mreže, kao i šta je potrebno da bi kurs bio dostupan na nacionalnom nivou. Učesnici su zaključili da je optimalno da svaki modul kursa bude otvoren četiri nedelje, što bi podrazumevalo od 1-3 sata učenja nedeljno. Da bi kurs bio dostupan svima potrebno ga je prevesti na lokalni jezik i kroz EULAR ga promovisati među udruženjima reumatologa.

Program se nastavio predavanjem prof. Karim Raze iz Velike Britanije, koji je govorio na temu “Komunikacija u istraživačkim projektima”. Značaj učešća PPI u projektima je veoma velik. Oni pomažu da istraživanje bude kvalitetnije i konkretnije, daju ideje za nova istraživanja, promovišu rezultate istraživanja. Kao problem u dosadašnjim projektima gde su učestvovali PPI su se pojavili problemi finansijske prirode (buždetom nije planirano učešće PPI), smeštaj za PPI nije bio prilagođen za osobe sa invaliditetom, ugovori koje PPI potpisuju i zaštita poverljivosti informacija, kao i priznavanje doprinosa koji daju PPI istraživanju. Da bi se prevazišli problemi potrebno je poboljšati komunikaciju između PPI i istraživača. Ona treba da bude obostrana i u oba slučaja je potrebno znati kada reći “ne”. Potrebno je imati na umu da istraživači ne koriste određene pojmove zato što ne žele da prilagode rečnik PPI-u, već su to izrazi na koje je istraživač navikao, pa stoga treba tražiti objašnjenje. Svakako i istraživači i PPI treba da koriste referentne kartice, kako bi poboljšali komunikaciju.

U nastavku programa su održane tri radionice: – Komunikacija, – Kako kritički proceniti naučne informacije i – Prenošenje informacija među pacijentima. Drugog dana su održane još tri radionice: – Komunikacija, – Kako kreirati preporuke i -Etičnost saradnje. Prvog dana predstavnica ORS-a je prisustvovala radionici o komunikaciji. Kroz radionicu je identifikovano nekoliko izazova u komunikaciji između istraživača i PPI, a to su: PPI se oseća kao token (tu je da bi samo zato što bez njega ne bi istraživač dobio projekat), PPI se oseća ignorisano, ne zna se jasno šta se očekuje od PPI-a, PPI ne zna ko će biti članovi radne grupe koja vodi projekat, PPI se ne usuđuje da kaže nešto-oseća da je glup, nerazumevanje terminologije i statistike, PPI nije uključen od početka. Većina ovih problema se može prevazići zakazivanjem sastanaka pre početka projekta. Ako takvog sastanka nema, PPI treba da traži sastanak sa glavnim istraživačem kako bi se razjasnile sve nedoumice i kako bi saznao šta sve treba da zna vezano za projekat.  Takođe, PPI može da traži rečnik za sve nepoznate termine ili da pretraži internet kako bi dobio više informacija o temi.

U radionici “Kako kritički proceniti naučne informacije“ zaključci su bili da je potrebno pažljivo promišljati o dobijenim informacijama, tražiti informacije u sigurnim izvorima (naučni časopisi i sajtovi, kroz EULAR, kao i sajtovi nacionalnih udruženja pacijenata).

Drugi dan obuke je započeo predavanjem “Etički i zakonski izazovi PPI-a u međunarodnim projektima”. Na početku su prisutni imali prilike da se upoznaju sa istorijom PPI, koji su u poslednjih desetak godina prošli put od pacijenata koji daju uzorke krvi do toga da su sada ravnopravni članovi etičkih odbora, istraživačkih i upravljačkih grupa. Mnogi finansijeri projekata zahtevaju da se u istraživačke timove uključe PPI. Da bi PPI bio siguran da može odgovori zadacima projekta, mora da zna koliko sati je potrebno da se posveti tom projektu, tj. šta se od njega očekuje. Ako se ne očekuje ništa, onda je verovatno u projektu u svojstvu “tokena”. Takođe, važno je unapred znati da li je PPI u nekom projektu kao predstavnik šire grupe ljudi ili u svoje ime. Ako je u svoje ime u projektu, važno je da unapred zna kakvo iskustvo se očekuje da on podeli sa članovima grupe. Istraživač mora biti svestan pacijentovog zdravstvenog stanja i imati razumevanje za njega.

Sve ono što potencijalno može uticati makar i nesvesno na PPI-a i njegovo rasuđivanje potpada pod konflikt interesa. To može biti da PPI ima lični, poslovni ili neki drugi odnos sa zajednicom, koji će uticati na njegovo rasuđivanje o istraživanju ili može biti zaposlen od strane farmaceutske kuće koja ima interesovanja u polju njegove dijagnoze ili poseduje deonice u kompaniji koja se bavi istraživanjima ili je istraživač njegov prijatelj ili je npr. u istom komitetu je sa svojim reumatologom. Svi dokumenti i prepiska treba da se čuvaju tako da su dostupni svim članovima tima, pa tako i PPI-u. Uvek treba da budu uključena dva PPI-a u projekat. Vrlo često prepreka za uključenost PPI-a u projekte su zakoni i procedure, ali može biti i nedovoljno znanje jezika (međunarodna mreža PPI-a komunicira na engleskom jeziku), siromaštvo ili nedostatak edukacije. Izuzetno je važno da PPI poštuje poverljivost informacija i to je jedan od ugovara, koji može biti zahtevan da PPI potpiše. Dobra komunikacija između istraživača i PPI-a je rešenje mnogih problema koji se može javiti u ovom odnosu.

U nastavku programa su održane radionice. Zaključci radionice “Etičnost saradnje” da svaki ugovor između PPI-a i straživača treba da ima istaknute naslove, na običnom, a ne stručnom jeziku, opis zadataka PPI-a, opis odgovornosti istraživača u odnosu na PPI-a, jasno dat vremenski okvir i angažovanje PPI-a, objašnjenje kako se postupa u slučaju konflikta, kao i nadoknada troškova.

Program je nastavljen formatom diskusije “otvoren prostor”. Istovremeno su se održavale diskusije na četiri teme: PPI opis posla (zadaci, prava, odgovornosti u kontekstu pisanja preporuka), Ugovor za PPI-a, Kako dati i prihvatiti mišljenje o projektu (feedback), U kom formatu treba da bude kurs za PPI-e?
Kroz diskusiju o ugovoru za PPIa je zaključeno da obrazac za ugovor treba da podrazumeva učešće najmanje dva PPI-a u projektu, kao i da jasno pokaže na koji način će se priznati uloženi trud PPI-a. Zatim treba da sadrži deo o pravima i odgovornostma PPI-a: da bude predviđen smeštaj za PPI-a pre sastanka, omogućena pratnja ličnog asistenta za PPI-a, ako je to potrebno.

Grupa, koja je diskutovala na temu “Kako dati i prihvatiti mišljenje o projektu (feedback)”, je zaključila da je najvažnije da kada se daje mišljenje o projektu, komunikacija bude nenasilna, da bude nelična, već usmerena na činjenice. Važno je slušati ono što druga strana ima da kaže i iz toga nešto naučiti. Takođe ako je PPI nečim nezadovoljan, potrebno je da se obrati istraživaču nasamo, u parvo vreme. Pravo vreme podrazumeva vreme kada je konfliktna situacija još sveža, ali ne trenutak kada učesnici u događaju imaju još uvek snažne emocije. Važno je znati da li će kompanija koja finansira istraživanje distribuirati ili samo prikupiti vasa mišljenja.

Sastanak je završen diskusijom da li svaki PPI treba da bude član nacionalne organizacije pacijenata ili može da bude nezavisan pacijent. Polovina učesnika je dobila zadatak da zastupa jedno mišljenje, a polovina drugo mišljenje. Usledilo je vrlo žustro sučeljavanje različitih mišljenja. Na kraju je glasanjem utvrđeno da su argumenti onih koji su bili za nacionalne organizacije bili malo ubedljiviji.

Izveštaj napisala

Marija Kosanović

Podelite ovu stranicu
  •  
  •  
  •  
  •