CreakyJoints - Ishrana kod psorijaznog artritisa

Organizacija „CreakyJoints“, neprofitna organizacija, koja je u vlasništvu i pod upravom Global healthy living foundation, je dana 28.10.2021. godine, održala podcast na temu ishrane kod psorijaznog artritisa (PsA). Podcast je urađen kao online razgovor između ljudi koji imaju PsA, gde je dvoje od njih dalo recept za jela i prikazalo kako ih sprema, dok je Lauren Scholl, dijetetičar i personalni trener dala par saveta, odnosno „trikova“ kako se snaći i olakšati sebi kada morate, zbog neke hronične bolesti, biti na nekoj vrsti restriktivne ishrane. Na zanimljiv način je pričala, pa u najkraćem prenosimo njene „trikove“:

• svaka osoba obolela od PsA trebalo bi iskustveno da zna koja hrana kod nje izaziva upalu. Nisu svi koji imaju PsA osetljivi na iste namirnice, pa tako neko više reaguje na šećer, nego na gluten, neko na mlečne proizvode, neko na alkohol ... Dobro je neko vreme voditi nešto tipa dnevnika, gde bi se zapisivalo šta se jelo kog dana i kakve su reakcije posle toga bile. Ovaj dnevnik bi mogao da pomogne obolelima da shvate koja je to vrsta hrane koja pojačava upalu i dovodi do većih bolova
• kad se to utvrdi, onda je ideja držati se pravila "3 mentalne beleške". Prva bi bila "hrana koju moram pojesti", druga "hrana koju ponekad mogu sebi dozvoliti" i treća "nije vredno pojačanja upale i bola.". Poenta ovih "mentalnih beležaka" je da pri svakom obroku svrstamo hranu u neku od ove 3 kategorije i onda bi trebalo tanjir uvek napuniti hranom iz prve grupe jer je to hrana koja je zdrava i koja nam ne smeta. Ponekad možemo jesti hranu iz druge grupe, odnosno dopuniti tanjir sa ovom vrstom hrane, a treću grupu poželjno je kad god i koliko god je moguće izbegavati, postavljajući sebi pitanje „da li zaista vredi to što ću pojesti nešto, čemu trenutno ne mogu odoleti, a što će mi izazvati upalu koja posledično izaziva bol.“ Kada se tanjir napuni „dozvoljenom, poželjnom“ vrstom hrane i dopuni u maloj količini i ne u svakom obroku, hranom iz druge grupe, taj obrok će nas zasititi i nećemo posegnuti za hranom iz treće grupe
• s druge strane pak, Lauren Scholl je istakla da je za uspeh u restriktivnoj ishrani bitno da oboleli ne govore sebi "ja to nikada ne smem da jedem", jer to može obeshrabriti i oneraspoložiti. Potrebno je misliti da smete jesti svu hranu, ali da neku vrstu hrane svojim izborom, uopšte ili veoma retko, ne jedete, ali da ako vam se ta hrana bude jela, možete je pojesti. Na taj način se ne stvaraju blokada i loše raspoloženje, koje se javljaju kada postoje stege i zabrane
• poslednji savet koji je dala je bio da kada se ide negde u goste, u neko manje ili veće društvo, kada se negde putuje i nosi „svoja hrana“, što nije redak slučaj, tu hranu je pametno poneti u većim količinama, da je možemo ponuditi i ostalima. Ovo se radi iz razloga što je jedan od faktora koje ljude čini tužnima i obeshrabruje ih, to što svi ostali jedu nešto drugo, a “samo mi jedemo svoje“, te se na ovaj način kada još neko jede "našu" hranu sa nama, možemo bolje osećati. Tako ćemo više uživati u toj hrani koja je dobra za nas, a manje ćemo patiti zbog hrane koju ne smemo jesti
  
  

Izveštaj pripremila Sunčica Đorđević