Međunarodni dan fibromijalgije 2021
Svake godine 12. maja, milioni ljudi u svetu obeležavaju Međunarodni dan fibromijalgije, zajedno sa Međunarodnim danom hroničnih imunoloških i neuroloških bolesti, zatim Međunarodnim danom višestruke hemijske osetljivosti (ili VHO, odnosno MCS skraćeno od engleskog naziva Multiple chemical sensitivity) i Mijalgičnog encefalomijelitisa / Sindroma hroničnog umora (ME/SHU, odnosno ME/CFS, od engleskog naziva Myalgic encephalomyelitis / chronic fatigue syndrome).
Kratki vodič kroz fibromijalgiju
Za ljude koji žive sa fibromijalgijom, svakodnevni bolovi u telu su nesretna stvarnost.
Uz to ne nailaze uvek i na razumevanje poznanika i zdravstvenih radnika. Ne postoji test fibromijalgije koji bi je definitivno dijagnostifkovao ili isključio. Od fibromijalgije češće oboljevaju žene.
Šta je fibromijalgija
Fibromijalgija je dugotrajno stanje koje pogađa približno 350 miliona ljudi u svetu. Ljudi koji boluju, žale se na bolne i ukočene mišiće, ali ništa neobično se ne može videti na rentgenskom snimku ili drugim testovima ili laboratorijskim analizama. Lekari dijagnozu zasnivaju na vašim simptomima ili je određuju pregledom. Iako fibromijalgija ne oštećuje zglobove ili organe, konstantni bolovi i umor mogu zaista negativno uticati na svakodnevni život. Fibromijalgija je sindrom, a sindrom je veliki broj različitih simptoma koji se međusobno uklapaju. Svi ovi simptomi zajedno nas dovode do dijagnoze fibromijalgije.
Simptomi
Obeležja fibrimijalgije su bol u mišićima i celom teliu. Obično ćete osećati i:
-
Onesposobljavajući zamor
-
Tenderske tačke
-
Široko rasprostranjen bol
-
Učestalo mokrenje ili osećaj da vam je puna bešika
-
Probleme sa spavanjem
-
Problem sa razmišljanjem, koncentracijom i pamćenjem (Fibro magla)
-
Anksioznost i / ili depresiju
-
Preosetljivost na toplo i hladno
-
Česte glavobolje
-
Nedostatak energije
-
Osetljivost na mirise, buku i svetlost
-
Osetljiviju kožu
-
Bolove u zglobovima i utrnulost ili peckanje
Tender tačke / Triger tačke
Jedna od jedinstvenih stvari kod fibroimijalgije su specifična mesta na telu, koje kada se pritisnu, bole. Ljudi bez fibroze bi osetili samo pritisak, bez bola,ali oni sa fibromijalgijom osečaju jak bol. Ilistracija pokazuje 18 zajedničkih tender ili triger tačaka na telu.
Bol je stvaran
Pošto tradicionalni laboratorijski testovi illi rentgenski snimci ne mogu da potvrde dijagnozu fibromijalgije, ljudi koji je imaju su možda bili ubeđivani, a i sami uvereni da je sve “u njihovim glavama”, ali medicinska zajednica sada potvrđuje da bol od fibromijalgije jeste stvaran. Istraživanja sugerišu da je uzrok tome greška u načinu na koji telo doživljava bol.
Ko je u riziku
Žene između 25 i 60 godina imaju veći nivo šanse da razviju fibromijalgiju. Lekari nisu sigurni zašto, ali žene čine 10 puta više obolelih od firomijalgije u odnosu na muškarce. Neki istraživači veruju da genetika možda ima ulogu, ali se ne zna koji specifični gen bi to mogao biti.
Umor
Ovo je sledeći najčešći simptom. To nije onaj uobičajeni umor, koji prati naporan rad, već dugotrajan osećaj iscrpljenosti. Ljudi sa fibromijalgijom, mogu se ujutru osećati umorno čak i posle dugotrajnog sna. Ovakav umor može biti danima gori od uobičajenog i može uticati na rad, aktivnosti i vežbanje, kao i na obavljanje svakodnevnih kućnih poslova.
Mogući uzroci
Iako naučnici još uvek nisu utvrdili jasan uzrok fibromijalgije, sumnja se na dugi niz mogućih uzroka
-
Greška u načinu na koji telo doživljava bol
-
Neki istraživači veruju da genetika možda ima ulogu, ali se ne zna koji specifični gen bi to mogao biti.
-
Neki doktori veruju da hormonska ili hemijska neravnoteža remete način na koji nervi signalioziraju bol.
-
Drugi sugerišu da traumatični događaj ili hronični stres mogu imati uticaja.
-
Neki istraživači veruju da depresiju uzrokuju hronični bol i umor.
-
Drugi sugerišu da nešto što se dešava prilikom hemijskih reakcija u mozgu, može dovesti do toga da se pojavi ili pojača depresija i neuobičajen osetljivost na bol.
Većina eksperata se slaže da je fibromijalgija verovatno rezultat kombinacije mogućih uzroka, a ne samo jednog.
Šta se dešava sa svakodnevnim životom
Bol i umor koji ne popuštaju mogu vas učiniti nervoznim, uznemirenim i depresivnim. Na primer, možda ćete imati problema da ostanete na poslu, brinete se o deci ili da nastavite sa čišćenjem. Vežbanje ili hobiji poput baštovanstva mogu izgledati zastrašujuće. Pošto ste iscrpljeni i lošeg raspoloženja, možda nećete želeti da izađete sa prijateljima. Srećom, tretmani mogu pomoći u ublažavanju simptoma, tako da možete raditi ono u čemu uživate.
Dijagnoza
Kada posetite doktora, detaljno opišite svoj bol, uključujući gde i koliko često se javlja, odnosno traje. Takođe ispričajte doktoru i ostale simptome, kao što su umor problemi sa spavanjem ili anksioznost. Mogu vam biti urađene analize krvi na fibromijalgiju, kao i drugi testovi za ostale simptome.
Dobijanje pomoći
Ranije su reumatolozi bili jedini lekari koji su tretirali / lečili fibromijalgiju. Danas je ovo stanje privuklo pažnju mnogih lerkara specijalista, odnosno šire medicinske zajednice. Mnoge ljude leče lekari primarne zdravstvene zaštite. Proverite sa lokalnim grupama za podršku i u bolnicama, specijalisti iz kojih oblasti tretirajui fibromijalgiju na teritoriji kojoj pripadate.
Okidači
Prvi korak ka tome da se osećate bolje je važan i uključuje to da bolje razumete svoje simptome i ono šta ih pogoršava. Uobičajeni okidači mogu uključivati:
-
Hladno i / ili oblačno vreme
-
Previše ili premalo fizičke aktivnosti
-
Stres
-
Loš san
Spavanje
Mnogi ljudi sa fibromijalgijom se žale da teško mogu da zaspu ili da se često bude u toku noći. Studije sugerišu da neki od njih ostaju u stanju plitkog sna i nikad ne uspevaju da uđu u dubok san i odmore se na taj način. Ovo znači da vaše telo ne dobija šansu da se tokom sna oporavi, što može dovesti do sledećeg ciklusa: loše spavanje može dovesti do toga da postojeći bol izgleda još gore, a bol dovodi do lošeg spavanje.
Depresija
Gotovo trećina ljudi takođe bude u dubokoj depresiji kada im se dijagnostikuje fibromijalgija. Možda imate probleme sa koncentracijom osećate se beznadežno ili prestaju da vas interesuju uobičajene aktivnosti koje volite. Neki istraživači veruju da depresiju uzrokuju hronični bol i umor. Drugi sugerišu da nešto što se dešava prilikom hemijskih reakcija u mozgu, može dovesti do toga da se pojavi ili pojača depresija i neuobičajena osetljivost na bol.
Lekovi
Cilj lečenja je minimiziranje bola, teškoća sa spavanjem i umora. Da bi vam olakšao simptome, vaš lekar vam može preporučiti lekove: od onih za ublažavanje bolova koji se kupuju bez recepta, do onih koji se prepisuju na recept, kao što je amitriptilin. Lekovi koji se dobijaju na recept, a specifično se daju zbog bolova nastalih kao rezultat fibromijalgije uključuju i duloxetine (Cimbalta/Cymbalta, Taita/Taita), milnacipran (Savela/Savella) i pregabalin (Lirika/Lyrica i Epika/Epica).
Vežbe
Fizička aktivnost može da smanji bol i doprinese boljoj kondiciji. Vežbe tri puta nedeljno mogu da smanje umor i depresiju. Ali ne treba preterati. Za početak su dobri šetnja, istezanje i vodeni aerobik (akvabik).
Dijeta
Neki stručnjaci kažu da ono što jedete može imati uticaj na fibromijalgiju - ali ne jednaku ulogu kod svakoga. Neka hrana ili sastojci hrane - npr kao što je aspartam, MSG (mononatrijum glutamat ili natrijum glutamat, ima ga u paradjzu i siru), kofein - kod pojedinih osoba pojačavaju simptome. Da biste šta u vašoj ishrani, što može biti okidač, pokušajte izbacujete pojedinu vrstu hrane i vodite evidenciju o tome kako se osećate.
Masaža
Praktičari kažu da je umeren pritisak ključan, a 20-minutna sesija može biti dovoljna da se postignu rezultati.
Akupunktura
Ova tradicionalna kineska veština koristi tanke igle koje se ubacuju u ključne tačke tela da bi obnovila protok energije i postigao balans u oraganizmu. Medicinski gledano, proces može uticati na vaše živce, mišiće i vezivno tkivo. (Akupresura umesto toga stimuliše iste tačke pritiskom ako želite da izbegnete igle.) Rezultati studije su pomešani, ali neki ljudi kažu da im to olakšava simptome.
Fibro Fog / Fibro magla
Imate problema da se koncentrišete? To se zove “fibro fog” ili “fibro magla” i niste sami. Tretmani protiv bola i nesanice mogu pomoći, ali tu su takođe i drugi koraci koji vam mogu pomoći da se lakše fokusirate. Pravite beleške o stvarima kojih treba da se setite, držite vaš um aktivnim kroz čitanje, rešavanje zagonetki ili slaganje slagalica, podelite zadatke koje treba da uradite na manje korake koje ćete lakše završiti.
Stres
To je jedan od najčešćih pokretača pogoršavanja simptoma. Iako se u svom životu ne možete osloboditi stresa, možete ga ograničiti. Obratite pažnju na to koje vas situacije čine anksioznim ili uznemiruju - kod kuće i na poslu - i potražite načine da ih umanjite. Pokušajte da radite jogu, meditaciju i druge tehnike opuštanja. I dozvolite sebi da kažete „ne“ kada nešto nije kritično, što morate učiniti, odmah.
Da li postaje bolje?
Mnogi ljudi sa fibromialgijom otkrivaju da se njihovi simptomi i kvalitet života u mnogome poboljšavaju kada pronađu efikasan tretman i prilagode svoje ponašanje i navike. Većina ljudi je sposobna za rad i obavljanje normalnih aktivnosti. Iako stanje nije nešto što možete izlečiti, ono ne oštećuje vaše zglobove, mišiće ili unutrašnje organe.
Tekst je preuzet sa sajta Fibromyalgia From WebMD
Kako dobiti pomoć i kako pomoći sebi
Ranije su reumatolozi bili jedini lekari koji su tretirali / lečili fibro. Danas je ovo stanje privuklo pažnju mnogih lerkara specijalista, odnosno šire medicinske zajednice. Mnoge ljude leče lekari primarne zdravstvene zaštite. Proverite sa lokalnim grupama za podršku i u bolnicama, specijalisti iz kojih oblasti tretirajui fibromijalgiju na teritoriji kojoj pripadate.
Lekari mogu da vam prepisuju lekove koji će vam pomoći da upravljate stanjem. To vam može pomoći da smanjite bol i poboljšate san. Lekovi čine samo 20 do 30% rešenja. Ostalo su neke ključne modifikacije životnog stila.
Pacijenti mogu mnogo da pomognu sebi. Većina lečenja ne sastoji se samo od pijenja lekova. Dolazi u i modifikaciji aktivnosti obolele osobe. Zato je važno upravljati fibromijalgijom iz svih uglova:
-
Dovoljno spavajte i vežbajte! Aktivnosti poput pešačenja i vežbanja joge su od velike koristi.
-
Pokušajte da smanjite - ili se rešite - stresa u vašem životu. Ili ako ne možete, meditacija i tai či mogu vam pomoći.
-
Povežite se sa kognitivnim terapeutom ponašanja kako bi vam pomogao u upravljanju depresijom.
-
Postanite stručnjak za fibromijalgiju. Razumevanje stanja može vam pomoći da ga bolje rešite - i zalažite se za sebe i svoje zdravlje.