+381 60 3344691 udruzenje@ors.rs

Život sa reumatskim i mišićno koštanim bolestima
Moji koraci za uživanje u životu

Jedna od priča koje su učestvovale na konkursu za nacionalnog predstavnika za Stinovu nagradu

udruzenje orsSve je počelo iznenada, kao u nekom lošem snu, iz kog sam se nadala da će me neko probuditi i da shvatim da je to bila loša noć, loš san. Niti me je neko probudio, niti je to bio loš san, bila je to java, bila je to stvarnost. Ja stvarno bolujem od reumatoidnog artritsa seropozitivnog, ja stvarno imam bolove, natečene zglobove, ja stvarno ne mogu da uradim stvari koje su nekad bile rutina. Prođe vreme i shvatiš, tako je kao je, teško je ali shvatiš, što je najbitnije prihvatiš i kreneš dalje.
Ideš dalje, to stoji, alo kako? Ne istim tempom kao pre, ne sa istim elanom i energijom kao pre ne zato što tako želim već je bolest ta koja te sputava i pritiska. Problem je ustajanje, problem je odlazak na posao, problem su svakodnevne aktivnosti. Dodatni teret je su predstavljale obaveze koje su čekale na mene, a ja nisam u stanju da ih završim i to je dodatno stvaralo osećaj napetosti i nervoze. Za sve sam krivila bolest, čak i za loše raspoloženje i to nisam bila ja.
A onda posle takvih stanja u kojima nisam uspevala da prepoznam sebe shvatam da moram nešto da menjam. Počela sam da uvodim sebe u prijatnija stanja, uživajući u nekim običnim i malim stvarima, počev od dugog ispijanja jutarnje kafe, bez obzira na obaveze. Počela sam da shvatam da je kod moje bolesti veoma bitno raspoloženje, tako da se trudim da u sebi uvek pokrenem radost, želju za smehom. Svaki slobodan trenutak provodim sa ljudima koji mi prijaju, koji me čine srećnom, koji me zasmejavaju.
Radost je osećanje koje je neophodno za srećan život, kod svih ljudi a pogotovu kod ljudi sa ovakvim bolestima i poteškoćama.
Prioritet više nisu nedovršeni predmeti na poslu, nedovršeno pospremanje kuće, prioritet sam ja, moje zdravlje, moje uživanje, opuštanje, moje zadovoljstvo,jer samo takva, zdrava , srećna i zadovoljna mogu da pomognem sebi i svim ljudima oko sebe. Cilj je pronalaženje zadovoljstva u svemu što radim. Trudim se da pronađem situaciju, osobu koja u meni budi radost, stvara dobro raspoloženje.
Bude nekad teško, nije da nije, bolest je hronična, bolna ali nije uvek težina bolesti opravdanje za tugu i loše raspoloženje, tada smognem snage da i pored takvih epizoda uživam, uradim neku lepu stvar za sebe i izazovem osećaj radosti. Sve je stvar želje i upornosti da se sve sprovede. Osmeh drage osobe, porodičan ručak, rođendan moje dece sve su to događaji koji mi prijaju i ja sve više uživam u njima.
Odmor, veoma bitna stavka kod svih, odlazak u prirodu, neobavezna šetnja, veliki korak za izlazak iz lošeg raspoloženja i iz svakodnevnice.
Ne želim da mi bolest bude izgovor i opravdanje za moje loše raspoloženje.
Trud je ogroman ali se na kraju isplati, vredi pokušati i preduzeti bitne korake za sebe.
Hoću da ja vodim svoju bolest koliko god to mogu, a ne da bolest vodi mene i upravlja mojim životom.
Sve ove napred nabrojane stvari nekom bi se učinile tako običnim, ali ne nisu, to su veoma bitni koraci u životu ljudi sa artritisom. Sagledati sebe, svoje želje i mogućnosti i preduzimati korake u sprovođenju istih. Mislim da to ja to mogu, ja to želim i ja ću se truditi da sve to sprovedem, jer život je lep, ne treba se bojati, treba ga živeti.

Aleksandra Matić
Share the joy
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •