+381 60 3344691 udruzenje@ors.rs

Bol  je najčešći simptom obolelih od hroničnih reumatskih bolesti. Kod mladih on smanjuje radnu sposobnost i socijalno funkcionisanje, kod starijih vodi u depresiju, a ona ubrzava demenciju.  Bol  smanjuje kvalitet života ovih bolesnika.

Kvalitet života se odnosi na socijalno, emocionalno i fizičko blagostanje bolesnika nakon lečenja. Ispitivanje kvaliteta života i mogućnosti za njegovo unapređenje su posebno važni imajući u vidu povećanje očekivanog trajanja života, porasta učestalosti faktora rizika i broja obolelih od hroničnih nezaraznih oboljenja sa kojima su mnogi ljudi prinuđeni da žive. Informacija o kvalitetu života  se može dobiti samo od bolesnika, jer samo oni imaju direktan uvid u svoja osećanja i misli.

Zbog svega ovoga sprovedeno je istraživanje o kvalitetu života kod ukupne populacije obolelih od  hroničnih reumatskih oboljenja.  Istraživanje je sprovedeno u organizaciji Sekcije opšte medicine SLD-a i Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije (ORS).  Studiju su sproveli izabrani lekari opšte medicine, zaposleni u Domovima zdravlja u Republici Srbiji, doktori iz Niške Banje, „Selters“ u Mladenovcu, Jodne Banje, u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju,Ivanjica  i u okviru Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Republike Srbije.

U istraživanje je uključeno 3475 bolesnika, 1277 muškaraca i 2198 žena, prosečne starosti 62. godine.

Od zapaljenskih reumatskih bolesti  boluje 1414 ispitanika:

– 1310 bolesnika izjasnilo se da ima RA,

 – 57 bolesnika je imalo ankilozirajući spondilitis,

 – 47 psorijazni artritis,

 

Kao instrument za merenje kvaliteta života u vezi sa zdravstvenim stanjem pojedinca korišćen je standardizovani upitnik EQ-5D. Procenjene srednje vrednosti pet obeležja kvaliteta života  su:

 pokretljivost (1,680-1,737),

 briga o sebi (1,400-1469),

uobičajene aktivnosti (1,637-1,707),

 bol – nelagodnost  ( 1.99-2.02),

briga – potištenost (od 1.786-1.863).

Imajući u vidu da je skala gradirana od 1-3 naši bolesnici imaju za 1,5  gradus (odnosno u proseku 3 puta) niži kvalitet života, kada je u pitanju   (od 1.99-2.02)  bol – nelagodnost   I 4 puta lošiji kvalitet života u poređenju sa bolesnicima iz studija sprovedenih u SAD (od 0,45-0.57 ).

Na  kraju ovog upitnika bila je prikazana vizuelna skala (u obliku termometra) od 0-100 gde su se pacijenti izjašnjavali o svom zdravstvenom stanju. Stanje 0, bilo je nalošije, dok je stanje 100, bilo najbolje zdravstveno stanje. Prosečna ocena zdravstvenog stanja naših  bolesnika bila je  53.75. a u bolesnika u SAD  bila je 63.

Na kvalitet života u vezi sa zdravljem kod naših bolesnika najviče utiče bol – nelagodnost , zatim briga – potištenost. 

Visoko značajno lošiji kvalitet zivota imali su bolesnici sa hroničnim zapaljenskim reumatizmom (reumatoidnom artritisom) u odnosu na degenerativni.

Takođe visoko značajno  najlošiji kvalitet života imali su bolesnici sa istovremeno prisutnim i zapaljenskim i degenerativnim reumatizmom.

Nadamo se da će rezultati studije „Procena kvaliteta života obolelih od hroničnih reumatskih oboljenja u Srbiji“, koji  su objavljeni u časopisu „ Opšta medicina“ podstaknuti organizatore i planere zdravstvene zaštite u Srbiji da se ova izuzetno velika populacija bolesnika koja pati od hroničnog bola leči i rehabilituje na najbolji mogući način. To bi sprečilo razvoj invaliditeta, odsustvovanje sa posla, rano penzionisanje i  povećalo kvalitet života ovih bolesnika.

Share the joy
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •